MOJ SIN JE IMAO ZAČEPLJEN NOS, A PAR MJESECI KASNIJE REKAO MI JE: ‘IDEM NA NEBO DA SE IGRAM I ČEKAT ĆU TE TAMO DOK NE DOĐEŠ!’

Dan kad su dobili sinčića bio je poseban, kao i svaki trenutak uz njega, radosnog i živahnog. Sve se promijenilo jednog kobnog dana, dječak je završio u komi i pakao za mlade roditelje je počeo.

Do Nolanove treće godine Jonathan i Ruth Scully iz Marylanda uživali su u odrastanju svog sinčića. A onda se te 2015. godine sve promijenilo: trogodišnji Nolan prvo se žalio na začepljen nos, a onda mu se stanje pogoršavalo. Počeo je da hrče i noću jedva disao. Ljekari su pretpostavili da je u pitanju gnojna upala sinusa. Dali su mu antibiotike i poseban sprej za nos, ali ništa nije pomagalo. Dijagnostifikovani su mu zadebljani polipi u nosu, pa je morao da ih otkloni operacijom. Ipak, ni nakon toga Nolanu nije bilo bolje. Onda su Scullyevi, poslije maratonskih pregleda, saznali strašnu dijagnozu: Nolan je imao rabdomiosarkom, rijedak oblik raka koji napada meko tkivo.

Porodica je bila u potpunom šoku, a ljekari su davali crne prognoze i male šanse da dječak preživi. Počela je mučna hemioterapija, a u međuvremenu Ruth je ponovo zatrudnjela. Ipak, nije mogla mnogo da se raduje jer je znala da će uskoro izgubiti jedno dijete. Nolan je stalno bio u bolnici, u bolovima i suzama. Ali mališan nije odustajao – svaki dan je obećavao svojoj majci da će uspeti i da će živjeti. Međutim, rak je dobijao bitku. Terapija mu više nije pomagala, ljekari su bili nemoćni, a novi pregledi su pokazali nove tumore koji su pritiskali Nolanova pluća i srce, zbog čeka je bio u strašnim bolovima.

Tada je Ruth donijela nevjerovatno tešku odluku: odlučila je da pusti Nolana da umre. Sve to je opisala na „Facebooku“.

– Sjela sam pored njega, prislonila glavu uz njegovu i onda smo ovako pričali:

  • Ja: Boli te jako dok dišeš, zar ne?
  • Nolan: Paaaa… Da.
  • Ja: Imaš jake bolove?
  • Nolan (pogledao je nadolje): Da.
  • Ja: Ovaj rak te izjeda. Ne moraš više da se boriš.
  • Nolan (veselo): Ne moram??!! Ali ja to želim zbog tebe, mama!!!
  • Ja: Ne!!! Zar to sve vrijeme radiš zbog mene? Boriš se zbog mame? Nolan: Pa… da.
  • Ja: Nolan, koji je mamin posao?
  • Nolan (sa smiješkom): Da paziš na mene!
  • Ja: Dušo… To sada više ne mogu. Jedino mogu da pazim na tebe na nebu. (srce mi je lupalo kao ludo)
  • Nolan: Dakle, jednostavno da idem na nebo i tamo se igram dok ti ne dođeš? Ti ćeš doći, zar ne?
  • Ja: Naravno! Nećeš se tako lako riješiti svoje mame!
  • Nolan: Hvala, mama!!!

Sljedećeg dan Ruth i Jonathan su potpisali formular koji dopušta ljekarima da više ne oživljavaju mališana.

– Narednih 36 sati gledali smo „YouTube“ u krevetu i pokušavali da se smijemo koliko možemo. Sat vremena prije smrti opisao mi je kako zamišlja svoju sahranu, šta će imati na sebi, a šta ljudi koji će doći, ko treba da nosi sanduk i šta će svakome od nas ostaviti. Oko devet sati pitala sam Nolana mogu li na brzinu da se istuširam.

Inače je Nolan uvijek išao sa mnom u kupatilo, sjedio na tepihu i čekao me jer se bojao da će umrijeti dok se mama tušira. Ali ovoga puta bio je preslab. Stajala sam u kupatilu, pogledala ga i rekla mu da gleda prema meni i da se vraćam za dvije sekunde. U tom trenutku zatvorio je oči i pao u komu, prenosi Blic.

Kad sam otvorila vrata kupatila, cijeli tim je bio oko njega. Pogledali su me i svi su plakali. Potrčala sam do njega i stavila mu ruku na lice. Potom se dogodilo čudo koje niko nikada neće zaboraviti. Moj anđeo je još jednom uzeo vazduh, otvorio oči, nasmijao se i rekao: ‘Volim te, mama!’. Okrenuo je glavu ka meni. Napustio nas je dok sam mu tiho u uho pjevušila ‘You are my Sunshine’.“

Maleni Nolan živio je samo četiri godine, ali Ruth nikad neće zaboraviti koliko je veselja pružio cijeloj porodici. I jednom će se ponovo vidjeti, baš kako mu je mama obećala.

(Hayat/Foto:Facebook)

Komentari

komentara