Priča o Maliku b. Dinaru i lopovu

Prenosi se da je jednom prilikom u kuću Malik b. Dinara upao lopov. Nije mogao naći ništa što bi uzeo, a onda je vidio Malika kako klanja noćni namaz. Malik je skratio namaz i okrenuo se prema lopovu, pa mu reče: “Brate, Allah ti oprostio, došao si u moj dom, ali nisi našao ništa što bi uzeo. Neću dozvoliti da izađeš iz kuće a da ne poneseš sa sobom nešto korisno.” Tada mu je donio posudu s vodom i rekao mu: “Abdesti se i klanjaj dva rekata, otići ćeš sa boljim nego da si šta u kući našao.” Onda je lopov zbunjeno uzeo posudu s vodom, abdestio se i klanjao namaz, te reče Maliku: “Malik, hoće li ti smetati da klanjam još dva rekata.”

Malik mu reče: “Klanjaj koliko je Allah odredio.”

Lopov je počeo klanjati i tako je ostao cijelu noć do sabaha. Tada mu Malik reče: “Idi upućen na pravi put.” Ali lopov opet kaza: “Hoćeš li mi dozvoliti da ostanem danas kod tebe, jer sam nanijetio postiti?”

Malik mu odgovori: “Ostani koliko želiš.”

Tako je ostao danima kod Malika, posteći danju i klanjajući noću. Kada je naumio otići, reče Maliku: “Malik, ja sam naumio učiniti tevbu.” Malik mu odgovori: “To je u Allahovim rukama.”

Lopov se pokajao, popravio svoje stanje. Nakon odlaska od Malika, sreo je neke svoje prijašnje drugove, te mu oni rekoše: “Čovječe, čini nam se da si opljačkao riznicu.” On im reče: “Ne, upao sam kod Malika b. Dinara, da ga opljačkam, ali je on ukrao mene. Pokajao sam se Allahu i sad sam pred Njegovim vratima, neću ih ostaviti sve dok ne dostignem stupnjeve Njegovih voljenih robova.

Iz knjige: El- Mevaiz vel Medžalis od Ibn Dževzija