Propis kada su džuma i bajram-namaz u istom danu

U vjerodostojnoj predaji u kojoj se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi we selem, kazao: “Svakom muslimanu je stroga dužnost klanjati džumu-namaz u džematu osim četverice: roba, žene, malodobnika i bolesnika.” (Buharija i Muslim)

Prema tome, ove četiri skupine nisu dužne klanjati džumu-namaz, dok je to ostalim muslimanima obligatna dužnost, osim uz vjerski adekvatan razlog.

Pored predhodno spomenutih skupina, džumu nije obavezan klanjati onaj ko klanja petkom bajram-namaz.

Muavija b. Ebi-Sufijan je pitao Zejda b. Erkama da li je klanjao sa Poslanikom, sallallahu alejhi we selem, u danu kada se spoje dva Bajrama.1 Rekao je: “Da, klanjao sam.” Potom ga upita: “Šta je Poslanik, sallallahu alejhi we selem, činio?” Odgovorio je: “Klanjao je bajram i učinio olakšicu u pogledu džume, ali ko želi može je klanjati.” (Ebu Davud, Nesai, Ibn-Madže,…)

U drugoj predaji od Ebu-Hurejre se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi we selem, rekao: “U ovome danu spojila su se dva Bajrama; ko ne želi nije obavezan klanjati džumu-namaz, a mi ćemo je, inšaAllah, klanjati.” (Ebu-Davud, Ibn-Madže, Hakim, Ibn-Džarud, Bejheki…)

Od Osmana b. Afana se također prenosi da je učinio olakšicu za džumu kada se zadesi sa bajramom u istom danu. (Buhari, Malik i Šafija u El-umm-1/274)

Nema posebnih razilaženja da onaj ko klanja bajram-namaz nije dužan klanjati džumu-namaz,2 već se vodi spor da li u tom slučaju treba klanjati podne ili ne. Islamski učenjaci po ovom pitanju imaju dva mišljenja.

Prva skupina učenjaka kaže da onaj ko klanja bajram-namaz nije dužan klanjati do ikindije, budući da džuma mijenja podne-namaz petkom, pa sa koga spada džuma spada i podne, jer ne može rob u jednom namaskom vremenu biti zadužen sa dva propisana namaza. Ovo mišljenje se također zasniva na predaji Ataa u kojoj stoji da je Ibn-Zubejr klanjao kao imam bajram-namaz, potom nije klanjao do ikindije. (Ebu-Davud)3

Druga skupina učenjaka kaže da je onaj ko ostavi džumu-namaz, koristeći olakšicu, obavezan klanjati podne-namaz,4 jer je bajram-namazom postignut cilj džume s obzirom na okupljanje muslimana na jedno mjesto i slušanje hutbe. Medjutim, ako je spala obaveza džume, nije obaveza podne-namaza kao kod bolesnika, žene, roba ili putnika. Svako namasko vrijeme, kažu ovi učenjaci, odlikuje se jednim propisanim namazom koga nije dozvoljeno ostaviti. Uzvišeni Allah je rekao: “Uistinu je namaz u odredjenim vremenima propisan.” (En-Nisa,103)

U prilog ovom mišljenju ide predaja Ataa u kojoj kaže: “Ibn-Zubejr je klanjao petkom bajram-namaz kao imam, potom smo se iskupili na džumu-namaz, medjutim on nije izašao. Zatim smo klanjali pojedinačno. U to vrijeme Ibn-Abbas je boravio u Taifu. Kada se vratio, spomenuli smo mu šta se desilo, pa je rekao: “Postupio je po sunnetu.”(Ebu-Davud, Ibn-Huzejme, Hakim,…)

Iz ove predaje vidimo da je Ibn-Abbas odobrio Ibn-Zubejrov postupak, kao što je odobrio drugima klanjaje podne-namaza zasebno.

Vidimo da svaka strana nastoji shodno raspoloživim argumentima osnovati mišljenje koje zastupa. Tako prva skupina navodi kao dokaz predaju od Ataa da Ibn-Zubejr nakon bajrama nije klanjao do ikindije namaz, pa kažu: “Ostavljanjem džume spada obaveza i podne-namaza.” Medjutim, ova predaja nemože biti dovoljan dokaz, jer se u drugom predanju spominje da Ibn-Zubejr nije izašao klanjati džumu-namaz, što ne znači da nije klanjao podne-namaz u svojoj kući, kao što su drugi učinili u džamiji, svako zasebno. Možda je Ata pretpostavio da Ibn-Zubejr nije klanjao, ili je time mislio da nije klanjao s njima u džamiji. Da je Ibn-Zubejr smatrao da ostavljanjem džume spada i podne-namaz, on bi bar ukorio one koji su klanjali podne, jer čine novotariju koja se kosi sa Sunnetom, ili bi ih Ibn-Abbas i drugi ashabi ukorili, a to nam od njih nije prenešeno.

Nije ispravno reći da su Ata i drugi klanjali džumu zasebno a ne podne–namaz, jer se džuma po konsenzusu islamskih učenjaka ne može obaviti osim u džematu. (Subulus-Selam,2/646)

 

Prema tome, općepoznato je da u svakom namaskom vremenu ima propisan namaz i nije dozvoljeno pomjeriti jedan namaz u drugo namasko vrijeme ili ga u potpunosti ostaviti, osim uz jasan i autentičan dokaz, a koji ne postoji u ovom slučaju. Predaja Ibn-Zubejra može se dvosmisleno razumjeti, pa zbog svoje nejasnoće ne može biti dokaz, naročito u ovakvom fikhskom-pravnom pitanju. U najmanju ruku sigurnije je klanjati podne-namaz, ugledajući se na Ataa i druge, potom na Ibn-Abbasovo odobrenje njihovog postupka i zbog nepostojanja jasnih dokaza o pokudjenosti ili zabrani toga čina, a Uzvišeni Allah najbolje zna.

Takodjer, onaj ko propusti džumu sa ili bez razloga, dužan je klanjati četiri rekata (podne-namaza). Ibn-Mesud je rekao: “Ko stigne na jedan rekat džume stigao je na namaz, a ko propusti džumu neka klanja četiri rekata.” (Ibn Ebi-Šejbe, AbdurRezak, Ibn-Munzir,Hejsemi,…)

Islamski učenjaci su se razišli kada se zakasni na jedan rekat džume-namaza, da li se računa džuma ili ne. Medjutim, jasan je hadis Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we selem: “Ko stigne na jedan rekat jednog namaza stigao je na taj namaz.” (Buhari i Muslim)

Nakon što je prenio ovaj hadis poznati tabiin Ibn-Šihab ez-Zuhri je rekao: “Džuma je jedan od namaza.” (Malik, Ibn-Munzir,…)

Ibn Abdul-Berr kaže da je ovo opći hadis koji nije napravio razliku izmedju džume i drugih namaza, tako da vrijedi za sve namaze općenito.5 Prenosi se od Ibn-Omera da je kazao: “Ko stigne na drugi rekat džume-namaza neka klanja još jedan, a ako dodje na tešehud neka klanja četiri rekata.” (Ibn-Hazm,Ibn-Munzir…)

Nakon što je spomenuo ove predaje od Ibn Mesuda i Ibn Omera imam Hazm je rekao:“Niko od ashaba nije kazao suprotno ovome.”6

Imam Malik b. Enes kaže: “Ovaj stav zastupaju učenjaci Medine, shodno hadisu Poslanika, sallallahu alejhi we selem, koji glasi: “Ko stigne na jedan rekat jednog namaza stigao je na taj namaz.”7 Ovo mišljenje, pored spomenutih učenjaka, odabrali su Enes bn Malik, Seid b. Musejjib, Hasan el-Basri, Eš-Šabi, Šafija, Ahmed, Ebu-Sevr, Sufijan es-Sevri, El-Evzai, i drugi.

Izvor: Essunne

Fusnote:

 

1. Misli se na bajram i džumu, jer se džuma smatra sedmičnim bajramom muslimana.

2. Šejhul-islam Ibn-Tejmijje navodi konsenzus ashaba po ovom pitanju, El-Fetava-24/114

3. Šejh Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihus-sunen-1/296)

4. Fetaval-ledžnedtid-daime,-8/180,182 (Stalna komisija za islamsko misionarstvo)

5. Vidjeti: Et-Temhid (7/72) od Ibn-Abdul-Berra.

6. Vidjeti: El-muhalla, (5/75)

7. Vidjeti: El-evsat (4/101), Et-temhid (7/70) i Šerhuz-Zurkani (1/332)

Komentari

komentara

Ova stranica koristi kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva, funkcionalnosti stranice i prilagođavanja sustava oglašavanja. Nastavkom pregleda portala slažete se sa korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda portala kliknite na “Slažem se”. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close