Čuvari starih zanata: Fadil Idriz četiri decenije popravlja satove u skopskoj čaršiji

Tim zanatom počeo je da se bavi sa 13 godina, a zanat je učio kod majstora punih šest godina

Piše: Furkan Abdula

Sajdžije, koje se skoro pola veka bave popravljanjem satova u makedonskoj prestonici, uspevaju da se odupru vremenu kako ovaj zanat ne bi nestao. Fadil Idriz, 58-godišnji sajdžija, spada među one koji ovaj zanat održavaju u životu.

Gotovo 40 godina u skopskoj čaršiji Idriz popravlja satove. Tim zanatom počeo je da se bavi kao dečak od samo 13 godina. Još 1973. godine u njegovoj radionici, u kojoj čuva i zavidnu kolekciju starih satova, trudi se da “oživi” pokvarene satove.

– Tradicija majstora i šegrta –

Idriz u razgovoru za Anadolu Agency (AA) objašnjava da su u ranija vremena zanatlije mogle da postanu majstori tek nakon perioda od pet do šest godina šegrtovanja. On je sajdžijski zanat izučio služeći tri godine kao šegrt i tri godine kao kalfa kod jednog hrišćanina iz Skoplja.

“Punih šest godina radio sam za mog majstora i 1979. sam dobio diplomu kao sajdžija i do danas sam nastavio da se bavim tim zanatom”, naglašava Idriz.

Navodi da sajdžijski zanat zahteva preciznost i strpljenje, te dodaje da se ne može svako baviti tom profesijom.

“To zato što je naš zanat jako precizan. Dakle, čovek ne sme biti nervozan. Nervozne osobe ne mogu se baviti i nastavljati ovaj zanat”, ocenjuje on.

– Mehanički satovi gube vrednost –

Idriz kaže da je pre 30 godina u Skoplju bilo oko 45 sajdžija, dok se taj broj smanjio u poslednjih 10 do 15 godina zbog pojave elektronskih satova. Prema njegovim rečima, mehanički satovi su izgubili svoju vrednost proizvodnjom elektronskih satova.

On kaže da u Skoplju postoji 12 ljudi koji se bave ovom profesijom, te da polovina njih samo prodaje, dok se druga polovina bavi i popravljanjem satova. Takođe, Idriz napominje da je ranije popravljao po 15 do 20 satova dnevno, a sada samo 2 do 3. On dodaje da se sada donose satovi kojima treba zameniti slomljeno staklo ili bateriju.

Fadil Idriz preporučuje mladim ljudima da se bave ovim zanatom, koji se suočava s izumiranjem.

“Neki mladi trebali bi da nastave da rade kako ovaj zanat nikada ne bi izumro”, kaže Idriz, dodajući da se mlade generacije ipak ne interesuju za profesije koje zahtevaju preciznost i strpljivost i ne žele da se njima bave.

Akos.ba

Ova stranica koristi kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva, funkcionalnosti stranice i prilagođavanja sustava oglašavanja. Nastavkom pregleda portala slažete se sa korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda portala kliknite na “Slažem se”. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close