DA LI ZNATE DA JE POSTOJAO NESRETNIK KOME JE ZMIJA ULAZILA NA USTA, A IZLAZILA NA NOS
Ibn Kesir navodi kako je nastradao Ubejdullah b. Zijad, vođa grešnikā, koji je poslao dopis Omeru b. Sa’du da ubije el-Husejna, radijallahu anhu. Ovaj je poročni čovjek ubijen na dan Ašure 67. hidžretske godine, a u tom je danu ubijen i Poslanikov unuk el-Husejn. El-Husejn (Poslanikov, sallalallahu alejhi sellem, unuk)je, naime, ubijen i donesena je Ubejdullahu b. Zijadu njegova glava u tepsiji, pa je uzeo štap i počeo je prevrtati u njoj govoreći: “Ljepšeg čovjeka ne vidjeh u životu!” Neki čovjek obrati se Ubejdullahu b. Zijadu:…
“Ne diraj tim štapom njegove usne! Tako mi Allaha, Jednog Jedinog, vidio sam kad je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, svojim usnama poljubio el-Husejna u usne.” Allah, džellešanuhu, kaznio je Ubejdullaha b. Zijada tako što je učinio da ga se domogne Ibnul-Ešter i odrubi mu glavu. Pošto su njegovu glavu pokazali narodu, odnekle se pojavi zmija i poče ulaziti na usta, a izlaziti na nos.
___________________________________
El-Hadžadž b. Jusuf
Omer b. Abdulaziz imao je običaj reći: “Kad bi se narodi nadmetali u zlu i svaki narod doveo svog najgoreg pripadnika, a mi doveli el-Hadžadža b. Jusufa, mi bismo pobijedili.”
Pošto je el-Hadžadž ubio Abdullaha, sina Esme b. Ebu Bekr, ona se obratila tom smutljivcu: “Zar nije došlo vrijeme da smutljivac el-Hadžadž ode s vlasti?” “Tvoj sin bio je dvoličnjak”, on reče. “Moj sin nije bio dvoličnjak! Često je postio i mnogo noću klanjao”, uzvrati Esma. El-Hadžadž reče: “Ti, senilna starice, uopće ne znaš šta govoriš!” Ona reče: “Nisam, tako mi Gospodara, senilna! Čula sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, gdje kaže: ‘U plemenu Sekif pojavit će se lažac i smutljivac.’ Lažac je umro, a smutljivac je još živ! To si ti!” (el-Buhari)
Hišam b. Hassan govoraše: “El-Hadžadž je ubio stotinu i dvadeset hiljada ljudi.” Najveći njegov zločin bio je to što je ubio učenjaka Seida b. Džubejra. Imam Ahmed kazao je: “Svaki je čovjek bio u potrebi za znanjem koje je posjedovao Seid b. Džubejr.”
Ibn Kesir zapisao je: “El-Hadžadž se obratio Seidu b. Džubejru: ‘Kunem se Allahom da ću te ubiti!’ ‘Ubij me, i ja ću biti sretan’, odgovorio je Seid. Nakon četrdeset dana el-Hadžadž je počeo sanjati Seida b. Džubejra, koji ga je vukao za odjeću i govorio: ‘Allahov neprijatelju, zbog čega si mi oduzeo život!’ El-Hadžadž se žalio ljudima: ‘Zašto me Seid b. Džubejr ne ostavi na miru!’”
Nakon što je el-Hadžadž umro, usnio ga je Hasan el-Basri i upitao: “Je li te Uzvišeni Allah kaznio?” “Da, Uzvišeni me je Allah kaznio”, odgovorio je on, “tako što sam zbog svakog ubistva ubijen u berzahu.”
Iz knjige: ““Stotinu kazivanja o onima koji su činili nered na Zemlji i nastradali”
Prijevod: hfz. Abdurrahman Kuduzović
islamzivot
