Nakon moždanog udara moj babo se nije mogao pomjeriti ni pedalj. Pouzdao sam se u Allaha i nastavio sam da ga ohrabrujem da ukoliko on to bude želio da će ponovo hodati. Svakog dana kada bih se vratio s polja, satima sam mu posvećivao pažnju i pomagao mu da pokuša hodati držeći se za mene. Bile su potrebne četiri godine mom babi da stoji uz moju pomoć. Ja sam podrška svome babi. Ali, ja sam veoma siromašan i ne mogu mu pružiti dobru hranu i odjeću. Volio bih da jednog dana da svojim roditeljima pružim sreću koju zaslužuju.
Šah Harun (30), sin Adžruddina (75)
IslamBosna.ba