Omer, r.a., na samrti

Prenosi se od  Alije ibn Ebi Taliba da je rekao: “Ušao sam kod Omer ibn Hataba  nakon  što  ga  je  Ebu Lu’lu smrtno ranio, i zatekao ga gdje plače. Upitao sam: “Vođo pravovjernih, šta te je rasplakalo?” Odgovorio je: “Rasplakale su me vijesti sa nebesa, a ja ne znam  šta  će  sa  mnom  biti,  hoću  li u Džennet ili Džehennem.” Ja sam mu onda  rekao:  “Raduj  se  Džennetu,  jer sam čuo Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem,  kada je rekao: ‘Džennetski uglednici i gospoda su Ebu Bekr i Omer.’” Tada mi je Omer, r.a., rekao: “Alija, je  li  ti  to  svjedočiš da ću ja biti stanovnik Dženneta?” “Da”, rekao sam, zatim sam se obratio svom sinu Hasanu i rekao mu: “Sine, posvjedoči i ti i potvrdi riječi Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, da će Omer biti stanovnik dženneta.”  (El-Muhtedarinn).

Abdullah Ibn Omer  je rekao: “Nakon ranjavanja, a u smrtnom hropcu, Omerova, r.a., glava bila je u mom krilu, pa mi je rekao: “Spusti mi glavu na zemlju!’’ Rekao sam: “Oče, svejedno je, da li ti  glava bila u mom krilu ili na zemlji.” Tada mi je otac srdito rekao: “Spusti mi glavu na zemlju, majka  te  imala!’’  Kad sam mu spustio glavu na zemlju, rekao je: “Teško meni i teško mojoj majci ako mi se Allah ne smiluje!’’ A u predaji od Amra ibn Dinara stoji: “Meni je Omer, r.a., prije nego  je ispustio dušu, rekao: ‘Kada bi cijeli dunjaluk bio u mom posjedu, ja bih ga žrtvovao kako bih se otkupio i spasio od Vatre, makar je nikada ne vidio.’’ (Ibn  Ebi Dunya, El-Muhtedarinn).

Obrada:www.novihorizonti.net