Omer, r.a.,: Nema islama onaj koji nema namaza
Dok je Omer, radijallahu anhu, predvodio ljude u namazu, ranio ga je Ebu Lu’lu’e el-Medžusi. Kada je Omer vidio krv kako teče, rekao je:
“Recite Abdurrahmanu ibn Avfu da ljude predvodi u namazu”, a zatim se onesvijestio. Odnesen je kući, a namaz je predvodio Abdurrahman ibn Auf, kojem ljudi ne mogaše prepoznati glas. Kada je sunce izašlo, Omer se osvijestio, pogledao u lica ljudi oko sebe i upitao: “Jesu li ljudi klanjali?” Oni rekoše: “Da.” Omer reče: “Nema islama onaj koji nema namaza.” Zatim je zatražio da mu se donese posuda sa vodom, uzeo je abdest i klanjao dok mu je iz rane tekla krv. Kada je završio sa namazom, naredio je da se pogleda ko je atentator. Omer, radijallahu anhu, namaz je smatrao najvažnijom stvari da je najprije pitao da li su ljudi klanjali, pa je on klanjao, a tek poslije toga pitao je ko je izvršio atentat na njega.
(Ibn Kajjim el-Dževzijje, Es-Salatu ve ahkamu tarikiha, 26, Ibn Dževzi, Menakibu emiril-mu’minin Umer ibnil-Hattab, 215–216, dr. Seid el-Kahtani, El-Hušu’ fis-salah)
