Požalio se čovjek na svoju ženu Omeru r.a a ovaj mu dogovori
Pošao neki čovjek halifi Omeru ibn Hattabu da mu se požali na svoj u ženu koja ga je stalno vrijeđala, nervirala i s njim se prepirala. Došavši pred vrata Omerove kuće ču glas Omerove žene Ummi Kulsum koja je nešto govorila Omeru, koji j oj ni jednom rij ečju nije uzvraćao. Čovjek onda zastade i nađe se u dilemi šta da radi; pošao je da se halifi požali na svoju ženu, a sam halifa trpi od svoje žene možda i više i gore nego on?! Nakon kraćeg razmišljanja čovjek se vrati, ali u taj čas iz kuće izađe Omer i kada ga primjeti kako odlazi od njegove kuće zovnu ga i upita zašto je došao.
Sada ni čovjek ne htj ede da izvrdava nego reče: – Došao sam ti, o vladaru pravovjernih, da se požalim na ružno ponašanje moje žene, ali kada sam čuo galamu tvoje žene ja sam odustao od toga. Onda mu Omer reče: – Ja njoj sve to popustam i ne reagujem zbog ovih njenih zasluga: Prvo: Ona je zastor između mene i džehennemske vatre, pa se uz nju moje srce smiri i ne dozvoljava mi da odem u haram! Drugo: Ona čuva moju kuću i imetak kada sam odsutan od kuće ! Treće: Ona mi pere moju odjeću ! Ćetvrto: Odgaja mi moju djecu ! Peto: Ona mi je kuharica i spravlja hranu, a radi i mnoge druge poslove … Onda čovjek reče: – Pa i moja žena sve to radi kao i tvoja, ali ja j oj nisam zbog toga ništa popuštao niti opraštao! Omer mu na kraju reče: – E, trebaš da j oj priznaš te zasluge i da joj neke njene loše osobine manje primjećuješ, a zatim da joj ih opraštaš!
