TUGA / Stara nana iz Sjenice – ”Često se smrzava u svom oronulom kućerku, nemam nikoga da mi pokuca na vrata”

Među brojnim usamljenim i siromašnim starcima na Pešteru, Goliji, Rogozni i Kopaoniku, koji se i ove zime grčevito bore da na nogama dočekaju proleće i požive još koju godinu, baka Raza Čaušević (85) iz Sjenice je u možda najtežem položaju, jer iako živi u gradu, danima i mesecima retko ko posećuje.

Često se smrzava u svom oronulom kućerku, a bude dana kada i bukvalno gladuje ili, da bi sastavila za najpotrebnije lekove, po ceo dan živi na čaši vode i jednoj kifli.

– Duže od dve decenije živim sama u vlažnoj i oronuloj kući u sobici tri sa četiri u kojoj, kao što vidite, plafon samo što mi nije pao na glavu. Suprug mi je davno preminuo, a dece nismo imali. Dok sam bila mlađa i boljeg zdravlja nekako sam se i snalazila, ponešto i radila, čak i crep na kući menjala, a sada se ne može. Godine i bolesti pritisle, treba sve više lekova, iz dana u dan borba za goli opstanak je sve teža. Da nije socijale od 85 evra koju mesečno primam i povremene pomoći rođaka skapala bih od gladi i studi – iskreno će starica Raza.

Srećna je, ipak, što joj je neko konačno zakucao na vrata i što smo je posetili zajedno sa humanitarcem Hidom Muratovićem.

– Težak je život u starosti, samoći i sirotinji, na Pešteru i u hladnoj Sjenici pogotovu. Najteže mi je što mi danima, a nekada i mesecima niko vrata ne otvara, što nemam s kim da progovorim, što nemam koga ni za hleb da pošaljem i što sama za lekove ne mogu da odem. Usamljenost je teža nego i sirotinja, jer život u samoći je kao život „u grobu“. Ponekad se zapitam da li vredi živeti takav život, ali sama sebi kažem i bodrim se da onaj odozgo, a ne mi, odlučuje ko će kako i koliko živeti. Meni je zapalo da se mučim, mnogim mojim vršnjacima po pešterskim selima verovatno je još teže – priča baka Raza.

Naglašava da je odnedavno povremeno posete geronto-sestre, da joj počiste i posperme sobu i da zajedno popiju kafu što je uvek oraspoloži i da joj novu snagu da se bori.

Ova starica kaže da sve što mesečno primi potroši za lekove i da često odvaja od usta (gladuje) ili štedi na ogrevu (smrzava se) samo da bi mogla da kupi najpotrebnije tablete.

– Ne treba meni, jednoj ostareloj duši bez prohteva, mnogo. Bila bih srećna kada bi pred zimu, ako dočekam sledeću, mogla da spremim dovoljno drva ili uglja i lekove. Kada bih uspela da nabavim jedan bolji šporet „smederevac“, jer mi ovaj koji imam dimi, a i televizor bih volela da imam. Ne bih strahovala kao sada, hoću li usred mraza i mećave ostati gladna – dodaje ova starica i nada se da će joj, nakon što se pojavi u novinama, dobri ljudi pomoći da bar malo poboljša život.

Da pomognemo…

Pošto nema televizor i ne sluša radio, baka Raza nije čula za humanitarca Hida Muratovića. Kada joj je tokom posete rekao da pomaže upravo starima, nemoćnima i usamljenima kao što je ona i da će i njoj pomoći, mnogo se obradovala. Odmah mu je naručila da joj iz Novog Pazara donese baterije, šećer i kafu i nešto od lekova.

– Baka je nemoćna da sama brine o sebi, svaka pomoć joj je dragocena. Uskoro ću je ponovo posetiti i poneti joj paket prve pomoći, nadam se da će joj pomoći i dobri ljudi iz naše dijaspore – ističe Muratović.

(Vesti online)

Ova stranica koristi kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva, funkcionalnosti stranice i prilagođavanja sustava oglašavanja. Nastavkom pregleda portala slažete se sa korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda portala kliknite na “Slažem se”. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close