Zaljubljena džinica

Došao je neki čovjek i rekao: U mom ocu je džin. Rekao sam: Kako znaš? Rekao je: Svaki put kada počne hutba on se onesvijesti i tako ostane do kraja hutbe. Često se onesvijesti u namazu. Svakog ponedjeljka zaključa se u sobu i spava sam u tamnoj sobi, nikoga ne pušta čak ni suprugu. Otišao sam kod njega sa trojicom prijatelja.

Zatekli smo oboljelog potpuno svjesnog, sjedio je. Imao je, otprilike, četrdeset i pet godina. Pitao sam: Kako ti je ime?

Rekao je: Mahmud.

Rekao sam: Šta te boli?

Rekao je: Osjećam da u sebi imam džinicu.

Rekao sam: Želiš li je istjerati?

Rekao je: Da, veoma me namučila, umalo me od žene rastavila.

Rekao sam: Idi abdesti se. I mi smo se abdestili. Nakon toga, rekao sam jednom od prijatelja da uči rukju, prije kraja rukje tijelo se zatreslo i znao sam da je džin došao.

Rekao sam: Bismillah, ko si ti?

Začuli smo drugi glas iz njega: Ja sam džinica.

Rekao sam: Kako ti je ime?

Rekla je: Steforija ili nešto slično, zaboravio sam.

Rekao sam: Koje si vjere? Šutila je.

Rekao sam: Jesi li muslimanka?

Rekla je: Nisam.

Rekao sam: Kršćanka?

Rekla je: Nisam.

Rekao sam: Nevjernica?

Rekla je: Da, ne poznajem vjere.

Rekao sam: Gdje živiš?

Rekla je: Živim u Crvenom moru, pripadam džinima koji žive u vodi.

Rekao sam: Zašto si ušla u Mahmuda?

Rekla je: Da mu se osvetim.

Rekao sam: Šta je skrivio?

Rekla je: Naš rodak bio je u jednom čovjeku, Mahmud je učio rukju, jako ga izudarao i uznemirio. Mahmud je neznalica, ne zna kako se zaštiti od nas džina. Jedne tamne noći presrela sam ga u pustoj ulici i ušla u njega.

Rekao sam: Koliko dugo si s njim?

Rekla je: Dvadesetak godina.

Rekao sam: Predložit ću ti nešto, možeš prihvatiti ili odbiti, imaš pravo izbora.

Rekla je: Reci!

Predložio sam da prihvati islam.

Rekla je: Pusti me da razmislim.

Rekao sam: Koliko?

Rekla je: Tri dana.

Rekao sam: Ne, možeš dobiti najviše deset minuta.

Nakon deset minuta je rekla: Uredu, preći ću na islam ali pod uslovom da ostanem u Mahmudu.

Rekao sam: To je drugo pitanje. Ti prihvataš islam da bi se spasila Džehennema i ušla u Džennet.

Rekla je: Dobro, preći ću na islam.

Rekao sam: Izgovori šehadet.

Izgovorila je šehadet, objavila pokajanje i uzela novo ime Ummu Ibrahim.

Rekao sam: Moraš prestati s nasiljem ako želiš da tvoje pokajanje bude potpuno.

Rekla je: Kakvo nasilje?!

Rekao sam: Tvoj boravak u tijelu tog čovjeka je nasilje. Moraš izaći iz njega.

Rekla je: Neću izaći iz dva razloga, prvi je što ga veoma volim i s njim budem jednu noć sedmično ponedjeljkom, ostale noći dajem njegovoj ženi.

Rekao sam: Da li se prikažeš u liku žene?

Rekla je: Ne.

Rekao sam: Kako onda imate odnos?

Rekla je: On me u snu vidi kao lijepu ženu i ujutro vidi da je polucirao, a ja uživam potpuno u odnosu.

Rekao sam: U redu, to je prvi razlog, koji je drugi?

Rekla je: Bila sam udata za džinskog kralja koji je vladao Crvenim morem, on je umro a ja sam ostala. Vlast je prešla na moju djecu. Oni su nevjernici i ako saznaju da sam prešla na islam ubit će me. To je drugi razlog.

Rekao sam: Prvi razlogje neosnovan, jer on tebe ne voli i ne želi te oženiti. Rekao mi je malo prije da te želi istjerati. Što se tiče tvoje djece možeš se skloniti i pobjeći od njih bilo gdje u Atlantskom, Tihom ili nekom drugom okeanu i živjeti obožavajući Allaha.

Rekla je: Dobro, izaći ću. Daj mi tri minute!

Nakon toga čovjek se osvijestio i sjedio s nama. Moji prijatelji su rekli: Hajdemo, već je izašla.

Rekao sam: Ne, kao da je vidim u njegovim očima. Stavio sam ruku na njegovo koljeno i plećku i uvjerio se da nije izašla i da nas je pokušala prevariti. Zamolio sam jednog od prijatelja da uči rukju ponovo. Nije ni završio, a ona ponovo progovori.

Rekao sam: Tako ti Ummu Ibrahim, želiš nas prevariti?!

Rekla je: Vjeruj mi, ne želim izaći. Živim s njim dvadeset godina i veoma ga volim.

Rekao sam: Dobro, prelazimo sa lijepih riječi i popuštanja na štap, udarce i spaljivanje! Ako nećeš izaći zamolit ću Allaha za pomoć i učit ću Kur’an koji će te spaliti ili ću te tući?

Rekla je: Nemoj, izaći ću.

Oko dvije minute žalosnim glasom je vikala: Mahmude, Mahmude!, potom je izašla.

Zahvala pripada samo Allahu, azze ve dželle, On jedini upućuje na pravi put.

Iz knjige: "Zaštita od džina i šejtana u svjetlu kur’ana i sunneta" – autor: Vehib Abdusselam Bali

Izvor:http://num.n-um.com/

Viđeno: 0

178

Komentari

komentara

Ova stranica koristi kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva, funkcionalnosti stranice i prilagođavanja sustava oglašavanja. Nastavkom pregleda portala slažete se sa korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda portala kliknite na “Slažem se”. Više informacija

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close